Istorija
Santorini ostrvo je mesto jedne od najvećih vulkanskih erupcija u zabeleženoj istoriji, takozvane Minojske erupcije ili erupcije Tere koja se dogodila pre oko 3 600 godina. Ovo je za posledicu ostavilo veliku kalderu okruženu naslagama vulkanskog pepela dubokim stotinama metara.
Praistorija i istorija
Pretpostavlja se da je ostrvo bilo naseljeno oko sredine 3. milenijuma p.n.e. Iskopine u Akrotiriju potvrđuju da se ljudska aktivnost nastavila na ovom ostrvu sve do erupcije vulkana, kada su svi tragovi ljudsih delatnosti nestali sa ostrva, sve do kraja 13. veka p.n.e.
Herodot je rekao da je ostrvo na početku zvano Strongil, zbog okruglosti, da bi kasnije zbog svoje lepote bilo preimenovano u Kaliste. Feničani su se naselili u Kaliste, a nakon njih stigli su Lakedemonjani koji su dali ime ostrvu Tera, u ime svog vođe. U 9. veku p.n.e. Tera postaje važna tačka tog doba u komunikaciji između istoka i zapada i u to vreme je usvojeno feničansko pismo.
Klasična antika i srednji vek
Tokom 5. i 4. veka p.n.e. Tera nije imala nikakvu važniju ulogu u helenskim događajima, tokom Peloponeskog rata bila je na strani Sparte. U helenističko doba strateški položaj ostrva činio je Teru vitalnom bazom iz koje su pokretani ratni pohodi naslednika Aleksandra Velikog na Egejskom moru.
Za vreme Rimskog carstva Tera nije bila ništa drugo do beznačajno malo ostrvo i tako je ostalo sve dok hrišćanstvo nije stiglo na njega i organizovalo svoju crkvu već u 4. veku. Nakon pada Carigrada nakon 4. Krstaškog rata osnovano je vojvodstvo Naksos, a Tera je postala sedište vojvodstva jednog od četiri katolička biskupa.
U osvit modernog doba
Tera je postala Santorini nakon što su joj ime promenili krstaši po crkvi Santa Irene.
U doba franačke vladavine, iako je Santorini doživeo napredak u uzgajanju pamuka i vinogradarstva, ostrvo je patilo od gusarskih napada i rivaliteta lokalnih latinskih vladara, rivaliteta vojvode i sultana. Osmanska vlast dovela je do ukidanja piraterije i razvoja međunarodne trgovine. Santorinci su uspostavili bliske kontakte sa velikim lukama istočnog Mediterana (Aleksandrija, Konstantinopolj, Odesa).
Sve do početka 20. veka brodarstvo, tekstil, proizvodnja paradajza i vinogradarstvo su napredovali. Unapređenje sa jedrilica na brodove na parni pogon, kao i transport ostrvskih fabrika u kopnenu Grčku, imali su veliki uticaj na privredu ostrva. Nakon zemljotresa 1956. godine došlo je do ogromnog smanjenja stanovništva i ekonomske katastrofe. Krajem ’70 počinje razvoj turizma koji donosi ekonomsko olakšanje ostrvu.
